13. заседање Конференција Страна уговорница Базелске конвенције (BC COP-13), 8. заседање Конференција Страна уговорница Ротердамске конвенције (RC COP-8) и 8. заседање Конференција Страна уговорница Стокхолмске конвенције (SC COP-8) одржано је 24. априла до 5. маја 2017. године у Женеви (Швајцарска). На Конференцији присуствовало преко 1600 учесника из преко 180 држава, укључујући посматраче, представнике цивилног друштва и индустрије у области управљања отпадом и хемикалијама.

Републику Србију представљала је делегација у следећем саставу:

– учешће на високом нивоу: др Стана Божовић, државни секретар у Министарству пољопривреде и заштите животне средине, шеф делегације; амбасадор Владислав Младеновић, стални представник Републике Србије при УН и другим међународним организацијама у Женеви, заменик шефа делегације;

– учешће на оперативном нивоу: Јасмина Мурић, саветник; Мр Гордана Петковић, национална контакт особа за Базелску конвенцију и члан Бироа Радне групе Базелске конвенције, начелник Одељења за европске интеграције и међународну сарадњу из области животне средине; Сузана Андрејевић Стефановић, национална контакт особа за Ротердамску конвенцију, шеф Одсека за управљање хемикалијама; Иван Ђуричковић, национална контакт особа за Стокхолмску конвенцију, саветник у Министарству пољопривреде и заштите животне средине.

Преговори у Женеви су фокусирани на специфична питања имплементације конвенција. У оквиру Базелске конвенције разматрана су техничка и правна питања примене конвенције, а посебно техничка упутства о ПОПс отпаду у оквиру Базелске конвенције, спровођења Картагена декларације о превенцији и минимизацији отпада, сарадње са Светском царинском организацијом и сврставање опасних отпада у оквиру Хармонизованог система класификације отпада, јачања јавно-приватног партнерства, а посебно успостављања партнерства у области управљања отпадом из домаћинстава.

У области управљања хемикалијама било је посебно значајно питање укључивања нових хемикалија на анексе Стокхолмске и Ротердамске конвенције и разматрање успостављања поступака и институционалних механизама усклађивања са Ротердамском и Стокхолмском конвенцијом, чије усвајање је одложено за следећу конференцију.

Делегати су такође, разматрали питања од заједничког интереса за све три конвенције, укључујући и правна, буџетска и финансијска питања, као и техничку подршку за имплементацију конвенција. Од посебног значаја су стратешке одлуке којима се доприноси унапређењу синергије између Базелске, Ротердамске и Стокхолмске конвенције, јачању активности усмерених ка већем укључивању научних сазнања у имплементацији све три конвенције. На овој Конференцији посебна пажња је посвећена промоцији родне равноправности у питањима управљања отпадом и хемикалијама, како на међународном (пројекти и програми, јачање капацитета, мониторинг и извештавање), тако и на националном нивоу.

Чланови делегације на оперативном нивоу (фокал поинти за све три конвенције) активно су учествовали на пленарним и регионалним састанцима, као и на контакт групама образованим за све три конвенције изношењем ставова Републике Србије и давањем конструктивних предлога за специфична питања спровођења конвенција у области управљања отпадом и хемикалијама.

20170424_151838-640x360Представници на оперативном нивоу остварили су контакт са представницима УНИДА у вези са апликацијом за регионални пројекат, коју је РС поднела ГЕФ-у за финансијску помоћ за реализацију заједничког регионалног пројекта који има за циљ увођење и имплементације BAT/BEP за смањење емисија ненамерно произведених POPs у металуршкој индустрији у региону Централне и Источне Европе (заједно са Македонијом, Јерменијом и Молдавијом), а којом се очекује добијање донације у износу од 2. 000.000 УСД. Потврђено је да се пројекат налати на приоритетној листи за одобравање финансирања и да се очекује у оквиру ГЕФ 7 циклуса, половином 2018. године.

Пре почетка Конференције са учешћем представника на високом нивоу 3. маја 2017. године додељена је др Стани Божовић, државном секретару у Министарству пољопривреде и заштите животне средине, нaгрaдa „Пиoнири рoднe рaвнoпрaвнoсти у дeтoксикaциjи“ која сe дoдeљуje нa глoбaлнoм нивoу зa дoпринoс рoднoj рaвнoпрaвнoсти у oблaсти зaштитe људскoг здрaвљa и живoтнe срeдинe oд нeгaтивних утицaja oпaснoг зaгaђeњa прeдстaвницимa цивилнoг сeктoрa, нaукe, бизнисa и државних институција.

image-0-02-05-325fa9e41115cea5ff1f77364b1bbe827bd48ac9bec2c000bb355f8490836747-vРепублика Србија има активни однос у погледу чланства у телима конвенција: Биро Стокхолмске конвенције (Гордана Петковић, 2014-2015), Биро OEWG10 Базелске конвенције (Гордана Петковић, 2015-2017), Комитета за имплементацију и усклађеност Базелске конвенције (Ђорђе Вукотић, 2013-2017), DDT експертска група у оквиру Стокхолмске конвенције (Проф. др Биљана Антонијевић, 2015-2019).

На овој конференији Република Србија је изабрана по први пут у Биро Ротердамске конвенције (Сузана Андрејевић Стефановић, 2017-2019) да представља регион Централне и Источне Европе, чиме је обезбеђен континуитет Републике Србије у раду и одлучивању у највишим телима три конвенције.

Конференција Страна уговорница Базелске, Ротердамске и Стокхолмске конвенције на високом нивоу одржана је 4 – 5 маја 2017. Тема заседања за званичнике на високом нивоу је „Детоксикована будућност: Безбедно управљање хемикалијама и отпадом“ уз учешће представника Републике Србије на високом нивоу на пленарној седници и Округлом столу посвећеним достизању циљева одрживог развоја у складу са Агендом 2030 у области управљања отпадом и хемикалијама, јачању имплементације кроз партнерство и смањењу отпада и загађивања животне средине. Резултати дискусије са Округлог стола представљени су 5. маја 2017. године на пленарној седници.

Истакнут је значај политичке воље за предузимање активности на достизању циљева одрживог развоја на националном нивоу. Имплементација Базелске, Ротердамске и Стокхолмске конвенције управо представља најбољи начин за достизање наведених циљева. Државе се суочавају са изазовима у достизању циљева у складу са Агендом 2030 на националном нивоу. Постоји консензус да је неопходно развити и унапређивати стратешки, законодавни, институционални и финансијски оквир за управљање хемикалијама и отпадом у циљу достизања специфичних циљева Агенде 2030 о одрживом развоју. Изазов са којима се државе суочавају је обезбеђивање финансијских ресурса кроз развој и унапређивање приватно-јавног партнерства.

Кључну улогу у достизању циљева БРС конвенције и одрживог развоја на националном, регионалном и глобалном нивоу има јачање координације и сарадње између свих релевантних заинтересованих страна. Неопходно је партнерство на свим нивоима и секторима. На глобалном нивоу потребно даље јачање синергетског приступа у имплементацији БРС конвенције. Неопходно је обезбедити ефикасну координацију, сарадњу и комуникацију између свих релевантних заинтересованих страна, односно између влада, надлежних органа на свим нивоима, индустријских удружења, цивилног сектора и опште јавности, а све у циљу минимизације генерисања отпада и смањења загађења. Размена искустава, нарочито примера добре праксе, катализација трансфера технологија значајни су инструменти јачања партнерства како на регионалном, тако и на националном нивоу. Партнерство треба да се заснива на моделу заснованом на синергији и усмеравању ресурса ради достизања циљева.

Управљање отпадом захтева континуиран развој законодавства и његово спровођење. Неопходно је обезбедити синерију у имплементацији све три конвенције. Посебно је наглашен значај предузимања мера превенције и минимизације стварања отпада на националном плану кроз развој програма превенције и минимизације отпада. У том циљу на националном плану треба предузимати мере на повећању процента поновног искоришћења отпада, посебно имајући у виду значај рециклаже и могућност држава да кроз развој зелене економије креирају „зелене послове“. Још једном је наглашено да отпад представља ресурс и да у том циљу треба што више промовисати предност рециклаже у односу на друге операције третмана отпада. У области управљања отпадом посебно је скренута пажња на значај успостављања партнерства у области управљања отпадом из домаћинстава, као и на проблем све већег коришћења пластичних кеса. Панелисти су посебно истакли значај развоја капацитета, образовања и јачања свести о питањима управљања отпадом и хемикалијама.

Конференција је резултирала великим бројем одлука у складу са којима се очекује даље предузимање мера и активности на унапређивању интерисаног управљања отпадом и хемикалијама на националном нивоу.